Finansije i Osiguranje - Srbija

Otplaćivanje loše kreditne prošlosti

Krediti privredi i stanovništvu već godinu dana ili stagniraju ili opadaju. Povećanje beleže samo kratakoročne gotovinske pozajmice koje služe za razduživnje starih kredita i preživljavanje.

Skoro godinu dana krediti privredi i stanovništvu ili stagniraju ili opadaju. Povećanje beleže samo kratakoročne gotovinske pozajmice koje služe za razduživnje starih kredita i preživljavanje. Bankari poručuju da je vreme da se i domaći bankarski sistem sredi, a broj banaka prilagodi novonastaloj situaciji.

Aleksander Samonig iz Austrije u Srbiji je investirao uz pomoć dva kredita, uzetih pre sedam godina u Austriji i Srbiji. Kredit koji je u Austriji uzeo vratiće, kako kaže, za godinu dana, a kredit iz Srbije nije uspeo da otplati.

"Srbiji nisam uspeo da vratim takav kredit. Kamata je sada sa zateznom kamatom 18 odsto i to nije realno. Znači niko ne može da vrati takvu kamatu, jer nema marže", kaže Samoing.

Kašnjenje duže od 15 dana u vraćanju kredita ipak se blago smanjuje. Kod pravnih lica kašnjenje je sa 17,3 odsto prošle godine smanjeno na oko 14 odsto ove godine.

Kod preduzetnika taj procenat je porastao na 15 odsto, dok je kod stanovništva od 100 pozajmica svaka peta problematična. I ukupna zaduženost stanovništva manja je za šest i po milijardi dinara, što govori o oprezu ljudi.

Bankarski sektor prilagođava se tržištu, pa sada nudi uglavnom pozajmice i kartice koje služe za prepakivanje loše kreditne prošlosti - od kartica sa počekom u vraćanju, do takozvanih keš bek kartica koje vam na kraju meseca vraćaju deo potrošenog novca.

Đorđe Đorđević iz Vojvođanske banke kaže da postoji očekivanje da klijenti dobiju nešto za uzvrat.

"Što se tiče klijenata koji sada uzimaju karticu, oni prolaze kroz proceduru gde bankari mogu sa prilično dobrom sigurnošću da procene kvalitet potencijalnog korisnika", kaže Đorđević.

Bankari kažu da sa neurednim platišama rata uvek sarađuju. Nije im u interesu da ih kazne, jer tada i banka gubi.

Ipak deo loših kredita pojedine banke ustupaju finansijskim posrednicima, koji polože depozit u visini kredita, a onda oni pregovaraju sa lošim klijentom, postavljajući svoje uslove.

Dejan Erić iz Instituta ekonomskih nauka kaže da, ipak, postoji i deo neregulisanih aktivnosti.

"Ja bih ih slobodno mogao nazvati 'korporativni lešinari', koji jednostavno čuju da je kompanija u problemima da je založila imovinu, da duguje određenoj banci i onda pokušavaju da banku reše te imovine, a da do nje dođu po značajno nižoj ceni", kaže Erić.

Bankari se slažu da država treba da očisti svoje udele u vlasništvu neefikasnih banaka i da se one konsoliduju poput onih u regionu.

Da ipak dolazi do promena na tržistu, govori i to što će neke banke, kao što je Sberbanka, bez kupovine domaćih banaka, uskoro po visini kapitala, biti jedna od vodećih kod nas.